Muzej

Izložba, didaktičke koncepcije (reprodukcije praćenje tekstom), Milene Pavlović Barili u Parizu, Kulturni centar Srbije, od 22. decembra 2009 do 1. marta 2010.

KLJUČEVI SNOVA - MILENA PAVLOVIĆ BARILLI
(5. novembra 1909. u Požarevcu – 6. marta 1945. u Njujorku)

Autor projekta: Žana Gvozdenović, viši kustos u Muzeju savremene umetnosti Beograd
PR ekspert: Milena Marjanović, likovni kritičar i novinar u Blicu

Nota bene: U Parizu će biti izložene kaširane reprodukcije slika Milene Pavlović Barili iz zbirke Muzeja savremene umetnosti Beograd

Muzej savremene umetnosti, Beograd, sa idejom promovisanja svojih zbirki, u okviru projekta Muzej u pokretu tokom rekonstrukcije zgrade, predstavlja opus Milene Pavlović Barilli, iz svoje kolekcije, aktivno se uključujući i u proslavu jubileja, 100 godina od rođenja srpske slikarke srpsko-italijanskog porekla, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije. Ova izložba predstavljena je se premijerno u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, tokom novembra 2009. zatim od 23.11. u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, te se nakon toga predstavlja, u vidu edukativnih panoa u Srpskom kulturnom centru u Parizu, počev od 22. decembra 2009. Na taj način predstavlja se javnosti svih 15 slika iz kolekcije MSU, Beograd, dok se dalji itinerer izložbe, tokom aprila 2010. godine nastavlja u Narodnom muzeju u Kraljevu.

Opus Milene Pavlović Barilli pripada srpskom i evropskom slikarskom iskustvu tridesetih godina, zahtevu za povratkom redu i velikim uzorima iz prošlosti, kao i za odbacivanjem eksperimenta u umetnosti. Radi se o idejama inspirisanim metafizičkim slikarstvom De Kirika i Alberta Savinija, zatim umerenim nadrealizmom i postnadrealizmom, francuskim magičnim realizmom; zatim, uticajima umetnika okupljenih oko časopisa Valori Plastici (Rim, 1918-1923), te o uticajima Pikasovog klasičnog perioda.. Ovaj opus poseduje unutrašnju jedinstvenost, bez obzira na različite stilske modele i uticaje. Njegov procvat trajao je samo desetak godina, od 1932. do 1942. godine, tokom koga je umetnica najviše vremena provela u Parizu.

Stil - Specifična, rafinirana osećajnost prožima ovaj osmišljeni sistem, formirajući magičnu, privatnu metafiziku izraza i značenja, sa autentičnom ikonografijom zasnovanom na prostudiranoj, dubokoj ličnoj simbolici, na oniričkom i fantazmagoriji; kao i na istorijskom, muzejskom slikarstvu velikih majstora, posebno visoke renesanse, iz koje je umetnica, erudita i poliglota, crpila svoje inspiracije.

Prepoznaju se četri faze slikarstva Milene Pavlović Barilli: beogradski i minhenski period (1922-1928), faza školovanja; parisko-rimski period (1931-1936), linearni period, razvija simbolički sistem, magični stil, poetičnost zasnovana na ličnoj mitologiji; "renesansni" metafizički period (1936-1942), naglo se razvija bogata ikonografija, zreli stil zasnovan na metafizičkom slikarstvu i na "povratku redu", оniričnom i na uzorima iz antike i renesanse, "slikarstvo memorije" i na kraju, američki period (1939-1945), obeležen kontrastima: nostalgijom, komercijalnim modnim dizajnom, portretima ličnosti iz visokog društva sa metafizičkim prizvukom i mističnim, religioznim kompozicijama.

Milena u Parizu – prvi put je putovala sa majkom u Pariz, posle napuštanja Minhenske akademije 1928, bila je oduševljena Luvrom, a posebno velikim francuskim majstorima II polovine XIX v. Međutim, prvi put boravi u Parizu kao profesionalna slikaraka od jeseni 1931. sa kraćim ili dužim prekidima, do avgusta 1939. (kada iz Avra brodom "De Grasse" kreće za Njujork). U Parizu, Milena se kreće se u krugu poznatih ličnosti iz javnog i kulturnog života, umetnika i književnika (Jean Cassou, Paul Ambroise Valery, Antonio Aniante, Andre Lhote). Izlaže samostalno u Galerie Jeune Europe (april-maj 1932). Putuje preko leta da poseti majku, u Požarevac, a zatim u Rim, gde izlaže na grupnoj izložbi u Galleria d'Arte di Roma (novembar 1932), zatim izlaže u Firenci sledeće godine, da bi se ponovo obrela u Parizu, gde boravi u periodu: proleće 1933 - jesen 1934. Vredno, danonoćno radi, te objavljuje poeziju na italijanskom (Quadrivio). Učestvuje na XIIeme Salon des Tuileries (maj-jun 1934), te sledeće godine izlaže u Rimu, na II Quadriennale. Ponovo se vraća u Pariz, te u Požarevac, gde se ovoga puta zadržava duže, čitavu godinu i po, pripremajući slike za veliku izložbu u Rimu. To joj je bio poslednji boravak u domovini. Izlaže u Rimu, Galleria della Cometa ( april 1937). Posle velikog uspeha u Rimu, vraća se u Pariz, odakle posećuje svoj atelje u Rimu. Izlaže u galeriji Aux quatre chemins u Parizu (januar-februar 1938). U proleće izlaže sa grupom Nouvelle génération u Galerie Billiet u Parizu (april 1938). Putuje u Veneciju i u Norvešku, te se ponovo vraća u Pariz, gde izlaže u Galerie pittoresque, na izložbi L'exposition du Nouveau surréalisme, dok u Galerie Bernheim Jeune izlaže sa jugoslovenskim umetnicima iz Pariza. U Parizu počinje da radi svoja poslednja evropska dela. U Njujork je otišla da poseti Svetsku izložbu sa retrospektivom nadrealista (avgust, 1939), ali zbog izbijanja rata nije se vratila u Evropu. Sarađivala je sa velikim modnim kućama, radila dizajn za modne časopise (Vogue, Textron, Harper's Bazaar, Town and Country, Charm, Glamour), ilustrovala časopise za uredjenje enterijera i eksterijera (McCall's, House Beautiful), slikala portrete ličnosti iz visokog društva, radila simbolički ciklus sa religioznom tematikom, te izlagala samostalno u Julien Levy Gallery (1940), u Yougoslav Fund u Njujorku i Corcoran Gallery u Vašingtonu (1943).

Iz teksta Žane Gvozdenovic za katalog izložbe Milene Pavlović Barili u Novom Sadu i Beogradu.