Izlagačka delatnost MSUB

Od svog osnivanja 1965. godine, MSU je svoju izlagačku politiku zasnovao na predstavljanju najznačajnijih umetnika, razdoblja, pokreta i tendencija jugoslovenske, srpske i strane umetnosti 20. veka. Do decembra 2005. organizovano je više od 900 izložbi u zgradi MSU, Salonu MSU, Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Galeriji Petra Dobrovića, kao i u drugim izlagačkim prostorima u zemlji i inostranstvu.

 

Ciklus «Jugoslovenska umetnost 20. veka», realizovan kroz 7 izložbi, bio je posvećen rekonstrukciji pojedinih celina i razdoblja jugoslovenske umetnosti prve polovine 20. veka. Ove su izložbe postavile temelje istorizacije jugoslovenskog umetničkog prostora, dok katalozi za koje su tekstove pisali najistaknutiji jugoslovenski istoričari umetnosti, i dalje predstavljaju obaveznu literaturu za sve istraživače umetnosti ovog perioda. Takođe, svi najznačajniji jugoslovenski umetnici druge polovine 20. veka imali su retrospektivne (G. Stupica, K. Hegedušić, E. Murtić, V. Rihter, M. Pregelj, i dr.) ili samostalne izložbe u Muzeju i Salonu MSU.

 

Muzej je takođe realizovao brojne retrospektivne izložbe najznačajnijih srpskih umetnika 20. veka: N. Petrović, M. Konjovića, J. Bijelića, S. Šumanovića, M. Pavlović-Barili, V. Živadinovića-Bora, P. Lubarde, I. Tabakovića, M. B. Protića, S. Ćelića, L. Šejke, O. Jevrić, O. Jančić, P. Omčikusa, F. Filipovića, P. Neškovića, R. Damnjanovića, R. Todosijevića, D. Otaševića i mnogih drugih. Uz to, Muzej je u tri toma objavio «Ideje srpske umetničke kritike i teorije 1900-1950» koje, uz kataloge retrospektivnih izložbi, predstavljaju nezaobilazno štivo za proučavanje srpske moderne umetnosti. Projekat «Nova umetnost u Srbiji» predstavljao je značajan projekat sveobuhvatne prezentacije konceptualne umetnosti u Srbiji, dok je izložba «Srpska arhitektura 1900-1970» dala značajan doprinos u zasnivanju istorije moderne arhitekture u Srbiji. Takođe, u Salonu MSU izlagali su skoro svi vodeći protagonisti aktuelne umetničke scene u Srbiji: B. Iljovski, B. Bem, N. Paripović, E. Milivojević, M. Bajić, M. Prodanović, Z. Joksimović, U. Đurić, Z. Naskovski, Asocijacija Apsolutno, T. Ostojić, B. Đurđević i dr.

 

Od samog osnivanja, MSU je na evropskoj i svetskoj mapi muzeja moderne i savremene umetnosti stekao zavidnu reputaciju koja je otvorila mogućnost intenzivne međunarodne razmene i saradnje sa relevantnim stranim muzejima, galerijama, kolekcijama, kustosima i kritičarima. Kao rezlutat te saradnje predstavljene su izložbe mnogih poznatih umetnika 20 veka: P. Picassoa, P. Kleea, M. Duchampa, E. Noldea, E. Heckela, J. Miroa, M. Ernsta, F. Kupke, R. Tamaya, J. G. Posade, I. Kleina, H. Hartunga, H. C. Bressona, D. Hokneya, R. Smithsona, J. Dibbetsa, B. Flanagana, R. Mapplethorpa i mnogih drugih. U okviru grupnih izložbi predstavljeni su dada, češki kubizam, nemački ekspresionizam («Plavi jahač» i «Most»), Bauhaus, belgijski nadrealizam, austrijska secesija, poljski konstruktivizam, britanski i američki pop-art, Fluxus, grupe «Cobra» i «Gutai», deo kolekcije posle 1945. godine Muzeja Stedelijk iz Amsterdama, kao i brojne izložbe nacionalnih umetničkih scena – italijanske, nemačke, mađarske, francuske, američke itd. Poslednjih godina, u Muzeju i Salonu MSU organizovane su izložbe istaknutih savremenih umetnika kao što su E. Krystufek, W. Doherty, Irwin, H. Darboven, O. Ressler i dr. Muzej je takođe organizovao brojne izložbe posvećene arhitekturi i građevinarstvu, dizajnu (danski, švedski, finski i italijanski dizajn, K. Rashid), filmu (A. Kiarostami), a u poslednje vreme i izložbe posvećene novim medijima i informaciono-komunikacionim tehnologijama («Svet informacija»). Organizovanjem dve međunarodne izložbe likovnih umetnosti (1977. i 1980.) na kojima je učestvovalo po tridesetak zemalja Evrope i sa drugih kontinenata, Muzej se afirmisao kao institucija sposobna da organizuje i velike međunarodne izložbe, a ta je tradicija obnovljena recentnim izložbama «Konverzacija», «Poslednja istočnoevropska izložba» i «Situated Self».

 

Muzej takođe učestvuje u predstavljanju i promovisanju srpske (nekada i jugoslovenske) umetnosti u inostranstvu, a često je bio u prilici i da organizuje nastupe domaćih umetnika na međunarodnim bijenalima i trijenalima (Venecija, Sao Paolo, Pariz itd.), pri čemu treba pomenuti izuzetno uspešan nastup u Paviljonu Srbije i Crne Gore na 50. Bijenalu u Veneciji 2003. godine.