Salon

BWA galerija u Vroclavu i Muzej savremene umetnosti u Beogradu predstavljaju:

ZA MALE I VELIKE

Kustosi: Dušica Dražić, Ana Mitus (Anna Mituś), Una Popović, Joana Stembalska (Joanna Stembalska)

Umetnici: Nikos Arvanitis (Grčka), Hubert Czerepok (Poljska), Marko Crnobrnja (Srbija), Aleksandar Dimitrijević (Srbija), Marija Đorđević (Srbija), Petra Feriancova (Slovačka), Karolina Freino (Poljska), Nenad Jeremić i Dušan Jevtović (Srbija), Alicja Jodko - DWF / Entropia (Poljska), Vladimir Perić (Srbija), Vedran Perkov (Hrvatska), Joanna Rajkowska (Poljska), Milorad Mića Stajčić (Srbija), Janek Simon (Poljska), Kama Sokolnicka (Poljska), Miloš Tomić (Srbija), Vova Vorotniov (Ukrajina), Zorka Wollny (Poljska), Martin Zet (Češka)

Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14
Otvaranje izložbe: petak, 4. novembar 2011. godine u 19.00 časova

Izložba će biti otvorena do 4. decembra 2011.
Radno vreme Salona: od 12.00 do 20.00 časova. Utorkom zatvoreno.

Izložba je predhodno bila predstavljena u BWA Galeriji u Vroclovu, Poljska, u periodu od 7.09. do 2.10.2011.

Program događaja:

Petak, 4. novembar 2011.

Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, Pariska 14
19.00 Otvaranje izložbe Za male i velike

Subota, 5. novembar 2011.

Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, Pariska 14

13:00 Prezentacija umetnika: Nikos Arvanitis
18:00 Radionica Western Impressions
Autori rada i moderatori radionice: Dušan Jevtović i Nenad Jeremić
Prijave za radionicu poslati na: una@msub.org.rs (broj učesnika je ograničen)

Nedelja, 6. novembar 2011.

Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, Pariska 14

18:00 Radionica Western Impressions
Autori rada i moderatori radionice: Dušan Jevtović i Nenad Jeremić

Ponedeljak, 7. novembar 2011.

Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, Pariska 14

18:00 Radionica Western Impressions
Autori rada i moderatori radionice: Dušan Jevtović i Nenad Jeremić

Petak, 11. novembar 2011.

Dom omladine Beograd, Makedonska 22

18:00 Razgovor sa umetnikom: Predrag Terzić

Razgovor sa umetnikom Predragom Terzićem tokom njegove izložbe u Galeriji Doma omladine Beograd pod nazivom „Elan Vital“. Razgovor sa umetnikom se organizuje povodom njegovog učestvovanja i na izložbi „Za male i velike". Terzić je realizovano određenu strategiju košarkaške igre i simulaciju košarkaškog terena u galeriji BWA u Poljskoj za potrebe izložbe „Za male i velike" (7.09-2.10.2011). Takođe, ovaj rad je prvobitno izveden u Beogradu 2009. godine za potrebe izložbe „Beograd: Nemesta. Umetnost u javnom prostoru”. Razgovor sa umetnikom će se bazirati na njegovim radovima vezanim za košarkaške terene i igru i projekte na kojima je to realizovano.

Subota, 19. novembar 2011.
Lokacija će biti naknadno objavljena

18:00 Foto-igra Bekstvo iz kadra, autorka: Zorka Wollny

.................................................................

ZA MALE I VELIKE

„Jer, da kažem šta mislim jednom zasvagda, čovek se igra samo kada je u punom značenju reči čovek, a u potpunosti je čovek samo onda kada se igra.“
J. K. Fridrih Šiler, Pisma o estetskom obrazovanju čoveka, 1794.

Izložba ZA MALE I VELIKE bavi se pojavama igranja i igre, bez kojih se ne može zamisliti nijedna ljudska zajednica. Igranje se povezuje sa kulturom slobodnog vremena, koje se – u modernim društvima – odvaja od onoga što je produktivno i odbacuje kao nešto što je privatno i budalasto. Društveno iskustvo nas primorava da kritički posmatramo tu razdvojenost i da shvatimo igranje kao nadahnjujuće iskustvo u kome delujemo nezavisno od svake društvene kontrole i pojedinačnog ili grupnog cilja, i pomoću koga možemo steći prostor za ostvarivanje željene slobode.

Analizirajući kulturu kao sistem pravila, hijerarhija, ponašanja, donošenja odluka, manipulacije i sticanja znanja, igranje se može smatrati delatnošću putem koje uvodimo promene u sâm taj sistem, i delujemo unutar njega. To kako se igramo uslovljeno je sredinom, celokupnim sistemom koji obuhvata prostor – politički, društveni i lični. U isto vreme, igranje može da utiče na tu sredinu i da je menja. Igranje se takođe odnosi na pokret, pogled, potragu, stvaranje – to su „oruđa“ koja se mogu koristiti na delu u okviru (mogućeg) procesa.

„Doći će do zajednice između formalnog nagona i materijalnog nagona – to jest, nastaće nagon za igranjem – jer samo je u jedinstvu stvarnosti i forme, slučajnog i nužnog, pasivnog stanja i slobode, predstava o čovečanstvu potpuna.“ I upravo se u tom smislu izložba odnosi na taj nagon za igranjem (u originalu Spieltrieb), izraz koji je Šiler uveo u svojim „Pismima o estetskom obrazovanju čoveka”, označavajući jedan formativan proces koji se odupire vremenu i istrajava od prvog do poslednjeg dana čovekovog života. Kako je Ransijer primetio u svom delu „Estetika kao politika”, Šilerov revolucionarni doprinos predstavljala je zamisao o političkoj promeni prouzrokovanoj vraćanjem na nešto što je on nazvao raspodelom čulnog – šta ćemo i kako opažati pomoću svojih čula određeno je onime što prihvatamo kao sebi pripisanu ulogu u društvu. Sudeći po njegovim „Pismima”, ta promena bila bi moguća kad bismo prestali da posmatramo umetnost kao odvojenu od života, i igranje kao odvojeno od rada (oblik života).

Igranje ne zahteva nikakvu veštinu niti znanje, već pre stvara okolnosti u kojima čovek može samostalno da gradi ili poboljšava fizičke, društvene i političke veštine, i da stiče znanje. Jednom kada se odrede pravila, ono što je puko igranje pretvara se u igru. U igrama, motivi postaju nejasni, te pobediti neretko zasenjuje igrati se. To stvara takmičarski poriv da se bude (postane) najbolji.

Izložba „Za male i velike” delimično se odnosi na istorijske kontekste igranja i igre, oslanjajući se na politički potencijal delovanja i transakcioni karakter koji povezuje društvo. Izliv predstava o igranju i igrama u različitim poljima, od književnosti do arhitekture, podudarila se sa suštinskim političkim i društvenim promenama u ovom delu Evrope osamdesetih i devedesetih. Ali kritički i društveni potencijal nagona za igranjem bio je ključan još šezdesetih i sedamdesetih. Njegovu subverzivnu oštrinu i potencijal otkrili su razni pokreti, u koje spadaju Fluxus i Situacionisti, za kojima su kasnije u Poljskoj, naročito u Vroclavu, usledile Narandžasta alternativa i grupa LUKSUS, kao i uticajni konceptualni umetnici u nekadašnjoj Jugoslaviji.

U projektima i radovima pozvanih umetnika prikazana je formativna, ekonomska i politička dimenzija igranja i igara.