Vesti


MSUB Newsletter

Budite informisani o našim aktivnostima


Pratite nas...

Facebook Twitter Facebook Facebook



Radno vreme


Muzej savremene umetnosti

Ušće 10, blok 15, Beograd
Radno vreme: od 10:00 do 18:00, četvrtkom od 10:00 do 22:00
Utorkom je Muzej zatvoren za publiku
Cena ulaznice je 300 dinara
Grupne ulaznice su 200 dinara
Za studente, učenike srednjih i osnovnih škola, penzionere ulaznica je 150 dinara
Svake srede ulaz je slobodan.

****

Salon Muzeja savremene umetnosti

Pariska 14, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

****

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića

Rodoljuba Čolakovića 2, Beograd
Radno vreme: od 12:00 do 20:00, osim utorkom
Ulaz slobodan

Projekcija dokumentarnog filma „Maj 68, čudnovato proleće“ / Muzej savremene umetnosti, 7.6.18. u 18 časova

govorni-programi | 07.06.2018

Projekcija dokumentarnog filma Maj 68, čudnovato proleće

Muzej savremene umetnosti, Ušće 10
Sala „Miodrag B. Protić“
Četvrtak, 7. jun 2018. u 18 časova
Projekcija filma Maj 68, čudnovato proleće (Mai 68, Un étrange printemps), 2018
Režija: Dominik Bo (Dominique Beaux)
Trajanje: 190’

Projekcija je u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji.
Film će biti prikazan iz dva dela, sa tiltovima na engleskom jeziku.
Ulaz na projekciju je slobodan. 

Dokumentarni film Maj 68, čudnovato proleće opisuje događaje iz maja 1968. godine u Francuskoj prvenstveno sa tačke gledišta ljudi zaduženih za održavanje reda, službenika vlade, vojnih lica i komunista koji su napustili san o Revoluciji.

Pre pedeset godina, mesec maj je u Francuskoj proticao u znaku revolta i pobune, koje su zapalile francusko društvo i izazvale političku, kulturnu i društvenu krizu. Dešavanja koja su se zbila tokom maja i juna 1968, pokrenuta protestima pariske studentske omladine, kojima su se priključili radnicii ostali slojevi francuskog društva, predstavljaju najznačajanija društvena previranja u istoriji Francuske 20. veka. 

Film preispituje ova zbivanja kroz različita, povremeno sukobljena sećanja, koja nas podesećaju na to koliko je istorija kompleksna i polifona. 

 

******************************

„Pozne 1960-te godine bile su vreme društvenih i političkih previranja širom sveta. Ta previranja uzdrmala su kako Istočni blok (Poljska, Čehoslovačka...), tako i razvijeni svet(Japan, Sjedinjene Države, Holandija, Zapadna Nemačka, Italija...), te ono što se tada nazivalo „treći svet“ (Egipat, Senegal, Meksiko u kojem se dogodila krvava represija). Ono što je bilo odlika svih tih dešavanja bila je dotle nepoznata mobilizacija omladine. Jedno objašnjenje bio je „Baby Boom“ koji je usledio nakon Drugog svetskog rata. Privredni rast takođe je učinio dostupnim visoko obrazovanje sve širem sloju te omladine. A krvavi sukobi za nacionalno oslobođenje oživeli su iznova ideološka razmimoilaženja. Alžirski rat okončan je 1962, a Vijetnamski rat potrajaće do 1975. godine.

Kod velikog dela te omladine počeo je iznova da se raspiruje san o revolucionarnoj emancipaciji koji je rođen još u 19. veku. Kasnih 1960-tih „nebo crveni“, da se poslužimo naslovom filma francuskog režisera Krisa Markera iz 1977. godine (Le fond de l'air est rouge). Male grupe aktivista svuda su počele da se suprotstavljaju autoritetima vlasti, potrošačkom društvu, moći kapitala, ali i izdaji i ugnjetačkoj prirodi „realnog socijalizma“, pa čak, u nekim slučajevima, i novim elitama nastalim u procesu dekolonizacije... Časopisi, leci, demonstracije, „dešavanja“, potresali su univerzitetske kampuse i ulice velikih gradova, katkada praćeni nasilnim odgovorom od strane vlasti.“

***

„Kako je inicijalni bunt nekoliko studenata galamdžija mogao da dovede do najznačajnijeg štrajka u istoriji, i da tokom narednih 50 godina obuzme pažnju Francuza iz svih klasa, svih uverenja i svih uzrasta? To pitanje uključeno je u početak moje dugotrajne potrage koja je dovela do nastanka ovog filma. Želeo sam da dam svoj doprinos tom događaju koji je u kolektivnom pamćenju često svođen na neku vrstu „kulturne revolucije“, i da ga obnovim u potpunosti njegovog istorijskog značaja. Tako sam odlučio da se obratim ljudima koji su zauzimali pozicije moći u datom trenutku.

Namera mi je bila da snimim film koji bi dozvolio gledaocu da iznova proživi događaje iz te donekle neuobičajene perspektive, nastojeći da on ili ona shvate kako je svedokovo sećanje intelektualna konstrukcija, a ne jedna i jedina istina. Sistematično sam, stoga, suočavao svoje svedoke sa arhivskim materijalom i mojim sopstvenim istraživanjem. I snimio sam to suočavanje. Dramaturgija proizilazi iz kretanja između sećanja i slika učesnika i svedoka događaja, a to je dodatno naglašeno gotovo potpunim odsustvom glasovne naracije. Film pokazuje ono što svedoci govore, ono što arhivi govore, kako je naše pamćenje satkano od slika, te kako može da bude izmenjeno novim slikama. Pokušao sam da oživim prošlost na ekranu: bezimeni ljudi u vrtu se sećaju maja '68, koji otelotvoruje neku vrstu kolektivnog pamćenja, slike iz arhiva nisu tretirane kao puke ilustracije, već intervenišu gotovo kao žive figure.”

Dominik Bo, režiser filma Maj 68, čudnovato proleće